KOLUMNA // Kava sa šljokicama: Na svoj bucket list neću stavit traženje srodne duše

Debelo smo zagazili u dvanaesti misec, Heidi Klum kolekcija „Lidlići“ davno je rasprodana, a pitanje „Di ćeš za novu?“ postaje omraženije od onog „Kad ćeš završit faks?“.

I sve će se opet svest na to da moraš obuć crvene mudante i da te u ponoć mora poljubit osoba suprotnog spola, oliti ga, u mom slučaju, muško. Jedna od stvari koje su nužne je i donošenje novogodišnjih odluka ili, kako se to danas instagramski kaže, bucket list. Uz tilo Khloe Kardashian (jer, je*eš ga, žena je top!), nać će se tu i skupo putovanje koje će ti platit ćaća ili sponzor, ovisi o čitatelju. I onda će se, ka šta i mora bit, nakon petnaestog sve srušit ko kula od karata i lito ćeš opet dočekat bez six packa jer, je*iga, Prerada. Jedna od „must have“ točaka je i pronalazak srodne duše, seksualnog partnera ili, jednostavno, nekog s kim ćeš u četiri ujutro jest srpski smoki i gledat Teoriju velikog praska. Međutim, kad prođe faza držanja za rukice i nastupi dosada, ostajemo li potpuno virni toj osobi koju smo toliko dugo stavljali na bucket list?

U zadnjih par dana nekoliko puta sam čula, a i vidila, situacije di osoba, koja je sretno zaljubljena (ili bar tako kaže Instagram?) flertuje u klubovima. I kad kažem flertuje ne mislim na nedužan osmijeh u prolazu nego na flertovanje „Sharon Stone“ style, ali, naravno, sve do granice u kojoj još uvik mogu reć „Ali ništa se nije dogodilo…“ I tu priču će možda popušit tvoj momak koji zna da ako i nađe drugu, ona može bit samo gora od tebe, a uvik postoji šansa i da ostane sam. A malo flertovanja nikad nikog nije ubilo, zar ne? Međutim, di stavljaš granicu? I kada malo dodira po kolinu postaje puno dodira po kolinu? I nakon svega šta čuješ i vidiš, zapitaš se ima li uopće smisla tražit tu osobu koju nazivamo srodnom dušom jer, je*iga, nikad ne znaš u kojem trenutku „my cinderella story“ postaje saga o opravdavanjima „nije on tako tia“, „bia je pijan, samo se jedanput dogodilo“ i, naravno, ona meni najdraža „žena je kriva“. Međutim, postoji tu i druga strana priče i ne kaže se za ludu ko ne riskira taj ne profitira. I istini za volju, život u strahu nas čeka kako god okrenia i tia jer, kako TBF kaže, život je šaka suza, vrića smija.

Ja na svoj bucket list neću stavit traženje srodne duše jer, budimo realni, kakve su šanse da se to dogodi? A i kažu, dogodi se kad se najmanje nadaš pa sam se ja, sukladno tome, odlučila prestat nadat. Ka šta ću jednog dana prestat flertovat, iako i vrapci na grani znaju da mi jedenje bureka puno bolje ide, i sve će sist na svoje. A do tada ću za svoju sljedeću kolumnu sastavit bucket list, slikat ga za Instagram, napisat #lifegoals, spremit ga u rokovnik i znat da ga nikad, ali nikad, do sljedeće godine u ovo vrime, neću ni pogledat. Jer, je*iga, bucket list se sastavlja, al život se događa.

Nastavit će se…