KOLUMNA // Kava sa šljokicama: Četiri stvari koje su me iživcirale ovaj tjedan.

Današnju kolumnu odlučila sam posvetit stvarima koje su me iživcirale prošli tjedan. Možda zato šta je vanka južina, možda zato šta živim u Splitu di nikom ništa nikad nije po volji, možda zato šta me opet ne ide u ljubavi, a možda samo zato šta mi je u genetskom kodu zapisano da volim žugat.

#REFUSE ABUSE

U subotu je obilježen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. S obzirom da pišem žensku kolumnu i da sam odrasla/samosvjesna/snažna/emancipirana žena, pretpostavka je da bi ovu kolumnu trebala posvetit upravo ovoj temi kao i svaka druga hrvatica koja sebe naziva kolumnisticom i Instagram influencericom. Al je*beš ga, već sam pisala o ovoj temi, ne volim „proljev“ kolumne, a moj današnji mood je jednostavno „I don’t feel like it“ dan. Kako me na red ne bi prozvale ženske udruge (čitaj: trideset žena sa dlakama ispod ruka jer žene se ne tribaju depilirat da bi usrećile muškarca), za vas, drage žene, imam samo jednu poruku, a to je „Kad te dragi mlatne oklagijom po glavi jer tijesto za pitu nije dovoljno tanko, ti skupi kufere i reci mu da ima malog pišu“. Zajebanciju na stranu, za nasilje nikad ne postoji izlika i zato #REFUSEABUSE.

#KAVA SA ŠLJOKICAMA

Nedavno je izaša novi svjetski hit koji se brzinom munje proširia putem Instagrama , a radi se o kavi sa šljokicama. Molim osobu iz čijeg je kafića izašla ta ideja da mi se javi u komentaru jer zahtijevam autorska prava na svoju psihičku dijagnozu „Čas bi plakala, a čas bi se valjala u šljokicama“ kojoj sam prigodno dala naziv – Kava sa šljokicama.

#DI GOD POGLEDAM GUZICE I SISE

Ako se želite dobro zabavit i nasmijat zaboravite kokice i romantične komedije. Mobitel u ruke i pravac Instagram jer na Instagramu je život, a kako sam već pisala u jednoj od svojih u kolumni „Laže selo, lažu ljudi, a najviše od svega laže Instagram“. Cure koje viđate na faksu u duksama s logom medicine (jer one ih  valjda jedine i nose), nenašminkane i s masnom kosom jer one nemaju vrimena  bavit se trivijalnim stvarima, u subotu se pretvaraju u malu radionicu obitelji Kardashian. Kosa je ispeglana, konture su na mistu, a di god pogledaš vidiš samo guzice i sise. I to vam se, dame i gospodo, zove Instagram.

#MOŽEMO LI SE UPOZNATI MALO KASNIJE?

Sjedim ja s ekipom u petak navečer vanka, pijem pivu jer je to jedino šta mi je u životu preostalo i sve šta želim večeras je zaboravit na knjigu, svađu s materom i kretena s kojim se viđam. I dok iz zvučnika trešti „da ti nisam bila dovoljna“ jer vlasnici klubova misle da jedino šta danas prolazi je trash, s leđa mi dolazi lik i kaže „Možemo li se upoznat malo kasnije?“. Par minuta kasnije pogledom ga tražim po klubu jer me zanima izgleda li ko Shrek ili ko Gerard, sve šta mogu reć je jedno veliko „Ehh“. Znate ono kad lik nije dovoljno ružan da bi ga odma prekrižila jer na njemu bi se moglo poradit, ali nije dovoljno lip da bi stavila sliku s njima na Instagramu. E, to je takav lik. Nakon velikog „Ehh“ i još jedne pive, dotični mi opet prilazi s leđa i dok mislim u sebi „ne znam je li ovo do pive ili lik stvarno nije tako loš“, iz njegovih usta su samo krenila sranja. Pritom ne mislim na ono malo govno kad se pekenizer pokaki na ulici nego na hrpetinu govana. Prvo i osnovno, pričaš ko „Đo Amerikanac“ iz serije Prosjaci i sinovi, ali stavimo sa strane cilu povijest tvog prebivališta i činjenice da si mi umalo reka di će te pokopat. Petak je navečer, u gradu je luđa, a sve šta mi Đo priča na uho nisu prostote „Oćemo li kasnije na burek u Mate?“ nego budućnost. Gledaj dušo, ne zanima me koliko će mi bit teško kad završim faks niti koliko ću vrimena provest na burzi rada. Budimo realni, da mislim o tome sad ne bi pila  pivu,  pušila drugu kutiju duvana taj dan nego bi se brinila za rak pluća, cirozu jetre i oću li se ikad udat. Dakle, prošeći jer očito je da nismo na istoj valnoj duljini.

Nastavit će se…