PLUS ANTIDEPRESIV PLUS Magazin

KOLUMNA // KAVA SA ŠLJOKICAMA // Jesu li purgeri bolji od dalmatinaca?

Upravo sidim u busu za Split, rokovi za slanje kolumne me već debelo pritišću, a jedina stvar koja mi trenutno prolazi glavom je želja za burekom, duvanom i likom od sinoć. I to ne nužno tim redoslijedom. Enivej, ovaj vikend sam bila u Zagrebu. Gradu u kojem tramvaji voze cilu noć, u gradu di možeš pit pivu za 10 kuna i u  gradu u kojem možeš postat poznata samo zato šta si debela. Skužaj, plus size manekenka.

#JESU LI PURGERI BOLJI OD DALMATINACA?

Izašli smo tu večer s ekipom od prijatelja, sređene i spremne dobit odgovor na pitanje „Jesu li purgeri stvarno bolji od dalmatinaca?“  U dijapazonu testosterona koja nam je tu večer bila poslužena kao dobra janjetina, meni je za oko zapea lik koji će srušit sve stereotipe koje sam do sada imala o purgerima. Istini za volju, tribala sam odma skužit da sam emocionalno nestabilna  od trenutka  kada sam vidila onog debila popodne. Mislite da vas je vaš bivši momak vidia u najgorem mogućem stanju ikad? Bitch, please. Pokušajte ga srest šporke kose i masnih prstiju dok jedete fažol s  kobasicom na odmaralištu za Zagreb.

#TI SE STVARNO DOBRO LJUBIŠ

Kad sam prije par godina upisivala faks (čitaj: sedam godina), Zagreb je bia moja prva opcija. Uz argumente koje sam prodavala starcima poput osamostalit ću se i faks je bolji u Zagrebu, sama sa sobom znala sam da oću pit svaki dan, pušit travu večer prije kolokvija i upoznavat likove koji će me umisto „Zašto cura sjedi sama?“ uletit sa „Kaj ti briješ, mala?“. Al je*eš ga, ostala sam u Splitu, upisala arhitekturu, a moj san o zgodnim purgerima srušia se jednakom brzinom ko i san o zgodnim dalmatincima. Međutim, ovaj purger je bia stvarno zgodan, zgodan na kvadrat, a i njegova inteligencija povećavala se proporcionalno čašama vinama koje sam tu večer  popila. A purgeri se i stvarno dobro ljude.

#JUTRO NAKON

I dok mi glavom prolazi – pa i nisu ovi purgeri tako loši – lice glatko ko bebina guzica s druge strane stola mi kaže „A ti ne depiliraš ruke?“.  What the fuck? Was zum Kuckuck? Jesi ti normalan, čovječe?  Nakon šta mi je mozak procesuira činjenicu da očito izgledam ko Mišo Kovač u najboljim danima, pogledala sam malo bolje na izložbeni primjerak s druge strane stola. „A ti depiliraš ruke?“, sa strahom u glasu sam pitala moleći Boga da se večeras nisam ljubila sa ženom. Jesam li ja ona lezba u vezi koja izgleda ko muško? Ma je*eš ti ovo! Daj mi visokog lika sa dlakavim leđima i pivskim drobom kojem neće smetat šta jedem janjetinu rukama, kojem ću uvik bit zgodna i koji neće primjetit da nisam čupala brkove misec dana.

Nastavit će se…

Podijeli, neka i drugi vide.

NAJNOVIJE

/* ]]> */